BADNJI DAN - narodni srpski običaji
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta i
uvod u jedan od najvećih praznika - Božić. U Požegi kod moje bake
običaji se neguju decenijama, a ja im se iz godine u godinu radujem i sa
nestrpljenjem ih očekujem.
Sečenje badnjaka
U ranu zoru
pre izlaska Sunca, tata i stric bi se uputili ka šumi po badnjak. Sekli bi
jednu granu drveta, i tako celu nosili kući, a kasnije je cepali na više
jednakih delova. Kada se vrate iz šume i donesu badnjak, prislanjaju ih na zid
kuće, a tek s prvim sumrakom badnjak se unosi u kuću i stavlja na
ognjište.
Božićna pečenica
Posle
donošenja badnjaka se kolje pečenica tj. prase u našem kraju.
Unošenje badnjaka i slame
U toku dana, baka
bi u jedno sito stavila sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to bi
sve stajalo u vrhu stola gde se večera. Tim žitom posipali bi badnjak, slamu i
polažajnika koji je u našoj kući, moj tata. Pred veče on bi unosio badnjak i
slamu u kuću. Kucao bi na vrata, a po ulasku bi nam rekao: “Dobro veče i čestit
Božić”. Mi bi mu uzvratili otpozdrav sa: “Bog ti pomogao i čestit ti Božić” i
sve vreme sipajući po njemu žito iz sita. Noseći badnjak obilazio bi kuću
kvocajući kao kvočka, a mi bi išli za njim pijučući kao pilići. Po unošenju
badnjaka, baka unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno ispod stola
gde će biti postavljena večera. Zatim posipa po njoj bombone i sitan novac, dok
ga mi ponaosob skupljamo. Na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi
u obor, ali i obavijaju voćke da bi bolje rodile.
Loženje badnjaka
Badnjak se
celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište,
svako od nas ukućana prilazi mu i ljubi ga u sebi ponavljajući “Koliko varnica
toliko parica, ljubavi, sreće, zdravlja, uspeha.” Posle završetka ovoga tata bi
okadio ceo dom i večeru, zapalio sveću, očitao molitvu i počeli bi sa badnjom
večerom.
Badnja večera
Badnja večera
je raznovrsna i obilna, ali posna. Jedno od pravila je da na stolu mora imati
najmanje 9 vrsta jela. Na Badnje veče, isto tako ni na prvi, ni na drugi dan
Božića, trpeza se ne diže, ne sklanja. I tako bi nakon nje, ostali svi skupa
porodično da provodimo veče i dočekujemo rađanje Hristovo.
