BONI - moj pas čuvar
Boni je
deo naše porodice od januara 2011. godine, kada ga je tata doneo u kuću kao
jednomesečno štene. Boni je nemački ovčar srednje veličine, snažan, hrabar,
borben i oprezan, a u isto vreme miran i odaje sigurnost kao pratilac, stražar
i zaštitnik.
Njegova
dlaka je kestenjaste, smeđe i žutkaste boje. Glava je u skladu sa veličinom
tela i nije velika ili izdužena. Baka ima običaj da kaže da je on pas sa
najlepšom glavom.
Njegovi zubi su snažni i pripada rasi krvoločnih pasa.
Oči su mu
tamnije boje, a njegov pogled je toliko pitom, da vas prosto mami da ga mazite
i igrate se s njim.
Uši su mu
uspravne, srednje veličine, sa špicastim vrhovima što kod pasa ukazuje da su
zdravi i normalne građe.
Ima dug rep i
donja strana je sa nešto više dlake koja je oštra i gusta po celom telu. Na
glavi, nogama i šapama, dlaka je kratka, a na vratu je nešto duža i gušća.
Dobro je
poznato da je pas veran i odan prijatelj, a Boni je pravi dokaz toga. Nemački
ovčari decenijama važe za najposlušnije i najpametnije pse, ali isto tako su i
lojalni, odani svom gazdi i uvek će biti tu da vas vole, ali i zaštite u svim
situacijama.
S njim mi je uvek zabavno, voli šetnje, da trenira, da trčimo
zajedno, ali je nekad toliko smotan i smešan tako da zabave nikad ne manjka.
Leti kad odem na selo, kupanje u reci je neizostavno, a zimske čarolije su bez
njega nezamislive.
Ponekad mi
baš nedostaje u Beogradu iako sam svesna da takav pas mora da ima i svoj boks i
dvorište i da jednostavno nije za čuvanje i gajenje u kućnim uslovima. Ali je
zato non stop u mojim pričama i mislima i rado gledam naše fotografije i
prisećam se mnogih dogodovština s njim. Boni, moj pas, moj čuvar.
